Simptomi i dijagnostikovanje
Najčešći simptom NHL je bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama. Ostali simptomi mogu biti sledeći:
- povišena telesna temperatura, posebno u večernjim satima
- intenzivno noćno znojenje
- konstantan umor
- neobjašnjivi gubitak težine
- svrab
- crvenilo
- kašalj
Ukoliko se limfom nalazi van limfnog čvora, npr. u stomaku, mogu se javiti stomačni bol, dijareja ili zatvor. Ovi simptomi nisu sigurni znaci NHL-a. Oni mogu da budu izazvani drugim, manje opasnim uzrocima, kao što su grip ili neka druga infekcija. Samo lekar može da postavi dijagnozu. Kada su prisutni simptomi, važno je posetiti lekara kako bi se pravovremeno postavila dijagnoza i ukoliko je potrebno započela adekvatna terapija.
Ne postoji simptom ili grupa simptoma koji zasigurno potvrđuju prisustvo NHL. Drugim rečima svi simptomi koji nastaju zbog NHL mogu biti uzrokovani i drugim stanjima. Zbog ovoga je važno da se urade početna ispitivanja kako bi se postavila prava dijagnoza NHL. Ako se sumnja na NHL, lekar postavlja pitanja o razvoju simptoma i vrši pregled kako bi se utvrdilo postojanje uvećanih limfnih čvorova na vratu, pod pazuhom ili u preponama.
Potrebno je da se uradi krvna slika kao i dodatna „snimanja“ u cilju procene raširenosti bolesti:
- Rendgenski snimak: Snimci pojedinih unutrašnjih delova organizma napravljeni na „klasičnom“ rendgenu.
- Kompjuterizovana tomografija (CT, odnosno „skener“): Serija detaljnih snimaka uz pomoć kompjutera povezanog na rendgenski aparat.
- Magnetna rezonanca (MR): Detaljni snimak unutrašnjih delova organizma napravljen uz pomoć jakog magneta povezanog na kompjuter.
- Limfografija: Slike limfnog sistema napravljene pomoću rendgenskih zraka nakon ubrizgavanja kontrasta pomoću koga se bolje prikazuju limfni čvorovi i sudovi.
Biopsija je potrebna da bi se postavila konačna dijagnoza. Hirurg uzima uzorak tkiva kako bi ga patolog ispitao pod mikroskopom i proverio da li postoje maligne ćelije. Biopsija se občno uzima iz limfnog čvora, mada se uzorak može uzeti i iz ostalih tkiva.
Određivanje stadijuma
Kada je limfom dijagnostikovan, lekar mora da odredi stadijum bolesti, odnosno koliko se bolest proširila.
Da bi odredio stadijum bolesti, lekar ispituje sledeće:
- Broj i mesto obolelih limfnih čvorova
- Da li je oboleli limfni čvor iznad, ispod ili sa obe strane dijafragme
- Da li je bolest zahvatila kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema, na primer jetru.
U upotrebi je Ann Arbor sistem za određivanje stadijuma bolesti.
Stadijum I -Bolest je zahvatila jedan limfni region
Stadijum II – Bolest je zahvatila dve ili više limfne regije sa iste strane dijafragme
Stadijum III – Bolest je zahvatila dve ili više limfne regije sa obe strane dijafragme
Stadijum IV – Bolest je zahvatila kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema
Dodatne analize i snimanja
Lekar može poslati bolesnika da odradi neka detaljnija snimanja radi boljeg uvida u to koliko se bolest raširila. Postoje različite tehnologije, pomoću kojih dobijamo detaljne snimke ljudskog organizma. Neke od njih su opisane u daljem tekstu.
CT (kompjuterizovana tomografija) je metoda ispitivanja, koja se zasniva na nekim starim metodama (upotreba X zraka, tehnika tomografskog snimanja) i novim dostignućima (upotreba računara). Film je zamenjen sistemom detektora koji sa velikom preciznošću pretvaraju X-zrake u svetlosne ili električne impulse koji se prenose i arhiviraju u kompjuter.
Skener je aparat u obliku velike kutije sa kružnim otvorom, kraćim tunelom, u centru. Pacijent leži na uskom stolu koji se kreće kroz ovaj otvor i za to vreme se izlaže dejstvu rentgen zračenja. Oko pacijenta se rotira rentgen cev i elektronski rentgen detektor, koji se nalaze suprotno jedan od drugog, u prstenu koji se zove pokretni deo skenera. Aparat pomoću X-zraka pravi slike slojeva pojedinih organa. Samo par sekundi je dovoljno za dobijanje nekoliko preseka, a slika koja se dobija je jasnija od bilo kog drugog načina snimanja. Gusta, čvrsta tkiva, kao što su kosti,pokazuju se svetlim(belim) nijansama, manje gusta u nijansama sivih boja, a prazan prostor je crne boje.
MR- Magnetna rezonanca daje detaljan, 3-D snimak unutrašnjih delova organizma uz pomoć jakog magneta koji je povezan na kompjuter. Zbog toga što aparat sadrži magnete, pacijent mora skinuti sav nakit, pirsing, ukoliko ga ima, ne sme koristiti tehniku. Pregled nije bolan, ali je veoma bučan i traje oko jedan sat.
PET Skener- Pozitron Emisiona Tomografija daje PET snimak koji prikazuje hemiju organa i tkiva, mereći količinu radioaktivnosti u njima. Pre snimanja pacijent dobija injekciju koja sadrži glukozu (šećer) i vrlo malu količinu radioaktivnog elementa. Obolele ćelije apsorbuju mnogo veću količinu radioaktivnog elementa nego zdrave ćelije, pa se na snimku vide kao gušća oblast ili „vruće tačke“.
Biopsija kostne srži je uzimanje uzorka kostne srži iz kuka specijalnim postupkom uz odgovarajuću lokalnu anesteziju. Patolog ispituje uzorak pod mikroskopom da bi proverio da li postoje maligne ćelije. Uzorak se najčešće uzima iz karlične kosti. Biopsija kostne srži je za lekare od izuzetne važnosti da znaju da li je NHL zahvatio kostnu srž, kako bi mogli da prepišu odgovarajuću terapiju.
