PROBLEMI U ISHRANI I KAKO IH PREVAZI?I

U toku terapija jako je bitno da pacijent unosi adekvatne koli?ine proteina i kalorija. Me?utim jesti dovoljne koli?ine kvalitetne hrane u toku terapija može biti izazov zbog ?estih problema pacijenata sa gubitkom apetita, mu?ninom i povra?anjem, dijarejom, opstipacijom. Tako?e dolazi i do promene ukusa i mirisa hrane, a poneki pacijenti imaju poteško?e prilikom žvakanja i gutanja zbog pojave rana i bolova u ustima.

Hrana koju dijagnostikovani pacijenti sa hematološkim malignitetima treba da konzumiraju treba da:

• Sadrži više energije (jer su energetske potrebe pove?ane zbog rasta tumora) i nutritivne sastojke u prihvatljivoj formi;
• Podsti?e apetit;
• Podeljena na ve?i broj malih obroka ili u obliku parenteralne ishrane (teška kaheksija, ulceracije u ustima i nosu), ili preko nazogastri?ne sonde;
• Adekvatna parenteralna ishrana predupre?uje kancersku kaheksiju, popravlja odbrambene imunološke mehanizme i poboljšava nutritivno stanje tako da pacijenti postaju sposobni za radijacionu i hemoterapiju.

Dijetetske preporuke su slede?e:

• Energetski unos treba da bude visok (25-35 kcal/kg za održavanje telesne mase, 10 –50 kcal/kg da se nadoknade rezerve).
• Unos belan?evina treba da bude visok (1-1,5 g/kg telesne mase za održavanje, 1,5-2 g/kg da se nadoknadi gubitak telesne mase).
• Posebno je bitno insistiranje na oralnoj ishrani koliko je mogu?e duže do prelaska na neki drugi vid ishrane.

Evo nekih saveta kako preduprediti i prevazi?i eventualni problem gubitka apetita u toku primanja terapija:

• Stimulisati apetiti mirisom, ukusom i izgledom obroka.
• Jesti manje, ?eš?e i u odre?eno vreme.(unositi male obroke svaka 2 sata).
• Hrana treba da je visokokalori?na i sa dosta proteina.
• Ukoliko postoje poteško?e sa konzumiranjem ?vrste hrane, koristiti kašastu ili te?nu hranu.

Da bi pove?ali koli?inu proteina i kalorija u obroku potrebno je koristiti :

• Mle?ne proizvode
• Piletinu
• Belance
• ?ajno pecivo, keks sa suvim vo?em
• Hleb sa semenkama, testenina
• Suvo vo?e, vo?ni kola?
• Lešnik, orah, badem

Ako želite da smanjite ili predupredite mu?ninu i povra?anje:

• Jesti više manjih obroka dnevno.
• Jesti hladnu hranu bez jakih mirisa.
• Biti u sede?em stavu minimum jedan sat posle obroka.
• Izbegavajte hranu   koja   izaziva   mu?ninu   –   masnu,   prženu,   za?injenu   i  preslatku hranu.
• Jedite suvlju hranu kao što su krekeri, grisine, tost.
• Jedite pasiranu, so?nu, lako svarljivu hranu(jogurt, mlad postan sir, belo meso, pirina?).
• Od vo?a i povr?a: krompir, šargarepa, banana, jabuka.
• Te?nosti konzumirajte polako u malim gutljajima.
• Preporu?uju se bistre te?nosti: supa, ?aj od nane, sok od jabuke.
• Izbegavajte da jedete u prostoriji koja se ose?a na kuvanje ili gde je pretoplo.
• Isklju?iti per os ishranu dok ne prestane nagon za povra?anjem, nakon toga, uzimati polako i u razmacima male gutljaje vode, ?aja ili bistrih supa.
• Ukoliko organizam prihvati te?nu hranu, nakon nekog vremena pre?i na kašastu hranu (pire od krompira, šargarepe, kaša od pirin?a, jogurt).

Ako dijareja duže traje može izazvati dehidrataciju ili sniziti nivo soli i minerala u organizmu zato se preporu?uje:

• supe, ?orbe;
• pirina?, tost;
• jogurt, mlad sir, piletina bez kožice, belance;
• kuvano povr?e (šargarepa, krompir, bundeva);
• od vo?a – banane, pe?ene jabuke;
• dosta te?nosti kroz ?eš?i unos manjih koli?ina – supe, gorak ?aj, mlaki napici;

Opstipacija se definiše kao izostanak redovne stolice, odnosno manje od tri pražnjenja nedeljno. Javlja se usled nedostatka vode ili vlaknastog povr?a u ishrani, nedostatka fizi?ke aktivnosti ili zbog hemioterapije i uzimanja lekova. Preporu?uje se:

• Namirnice bogate biljnim vlaknima – sveže vo?e i povr?e, integralne žitarice.
• Pšeni?ne mekinje 1 kašika dnevno.
• Seme lana (2-3 kašike dnevno) ali samo ako ne postoji anemija.
• Dosta te?nosti – najmanje 1,5 l na dan – voda, mlaki sokovi, limunada, ?ajevi.

Ispucala usta se javljaju kao posledica hemioterapije i zra?enja. Pored ispravne higijene usta, mogu pomo?i i slede?i saveti :

• Jesti mekanu hranu koja je pogodna za žvakanje i gutanje.
• Mekane vo?ke, pasirano vo?e.
• Mladi sir.
• Pirei od povr?a.
• Izbegavati tvrdu, suvu ili grubu hranu.
• Izbegavati kiselo vo?e i sokove, ljutu, za?injenu hranu.
• Konzumirati te?nost pomo?u slam?ice.
• Hrana treba da bude hladna ili mlaka, jer vru?a i topla jela mogu iritirati osetljiva usta.

Zbog terapije ili zbog problema sa zubima mogu se javiti promene ukusa hrane. Slede?i saveti mogu pomo?i da se reguliše promena ukusa:

• ispirati usta vodom pre obroka;
• jesti male obroke više puta dnevno (jesti kad god se oseti potreba);
• konzumirati aromati?nu hranu kako bi se stimulisalo ?ulo ukusa;
• meso može   prouzrokovati   neugodan   ukus,   potrebno   ga   je   zameniti   drugim namirnicama koje su bogate proteinima ( mle?ni proizvodi, jaja );
• jesti u društvu porodice i prijatelja.

OPŠTA UPUTSTVA KOD PRAVILNE ISHRANE U TOKU TERAPIJA

U toku  celodnevnog  jelovnika  organizovati   5-6  obroka  (tri  bazi?na: doru?ak,  ru?ak, ve?era  i  dva  do  tri    poluobroka ili užine ). Unošenje  manjih  koli?ina  hrane u  odre?enim vremenskim   razmacima  omogu?ava  dobro  varenje,  apsorpciju  hranljivih   sastojaka  i  pražnjenje creva.

Kako  bi  se  maksimalno  o?uvala  biološko – dijetetska  vrednost  namirnica  kao  i  njihova  iskoristivost   najbolje  ih  je   koristiti  u svežem  sirovom  stanju  tamo  gde  je  to  mogu?e, zatim  pripremati  ih  kuvanjem  u  vodi   ili  vodenoj  pari, pe?enjem  u  alufoliji, pe?enjem  na  žar  plo?i,  dinstanjem  bez  dodataka  masti.

Namirnice koje treba ?eš?e birati su:

Žita i  proizvodi  od  žita

Preporu?uju  se  slede?e  vrste  hleba: polubeli, crni,  graham, ražani, integralni  i druge  specijalne  vrste  hleba  dobijene  od  punog  zrna  žita. Hleb  najbolje  malo  odstojao  ili  blago  prepe?en  zbog  lakše  svarljivosti . Ove  specijalne  vrste  hleba  dobijene  od  punog  zrna  žita  se  preporu?uju  zbog  ve?eg sadržaja  biljnih  vlakana  koja  imaju  izuzetnu  dijetetsko – biološku  vrednost  kao  i  zbog  boljeg  mineralno – vitaminskog  sastava.

Tako?e  se  preporu?uju  kuvane  testenine  (pre  svega  integralne), makaroni , špageti (bez  masnih  preliva), pirina? (integralni – biljna  vlakna), pšeni?ni, kukuruzni  griz, kuvan  kukuruz , kuvano  žito, heljda  i  proizvodi  od  heljde  kao  i raži  i  je?ma (pahuljice), nemasni  keks  i  biskviti  pre  svega  dobijeni  od  integralnog  brašna  kao i  oni tipa  plazma, petit beure  i sl.

Meso, riba, jaja

Preporu?uje  se i treba birati pre svega  mesa  mladih životinja i to razli?ite vrste  u  toku  nedeljnog  jelovnika  (zbog  razli?itog  proteinskog  sastava  aminokiselina, kao i  mineralno  vitaminskog  sastava)  s toga  je dozvoljena  upotreba:  pile?eg, ?ure?eg, june?eg, konjskog, tele?e i sli?ne vrste.

Najvažnije  kod  mesa  jeste  na?in  tehni?ke  i  termi?ke  obrade  što  podrazumeva  obavezno  odstranjivanje  vidljivih  masnih naslaga, kožica, žilica i sl., meso nikada  ne  lupati  ?eki?em omekšavati   odstojavanjem  u  biljnim za?inima  premazivanjem  senfom i sl.

Vodu  od  kuvanja  mesa  ne  treba  bacati,  upotrebiti  je  za pripremu  supa, ?orbi  ili  nalivanje složenih  jela u toku  kuvanja, tako?e  penu  koja se formira  pri  kuvanju  mesa ne odvajati i bacati  jer sadrži delom i denaturisane  belan?evine .

Preporu?uju  se  razli?ite  vrste  riba, (masnijih  vrsta)   zbog  nezasi?enih  masnih kiselina,  kao  i omega  kiselina  ali  isklju?ivo  pripremljena  pe?enjem  u alufoliji prelivena  limunovim sokom, peršunovim listom i belim lukom kada je i iskoristivost  najbolja.

Jaja  se  preporu?uju 2-3 puta  nedeljno  celo  jaje (zbog  visokog  sadržaja holesterola  ?iji  je  preporu?eni  dnevni  unos  300 mg dnevno )   i to kuvana  da  sam  proces   kuvanja  podrazumeva  da  voda u  kojoj se kuvaju  jaja vri  7-10 min na taj na?in se  inaktivira salmonela.

Ne  preporu?uje  se  upotreba  suhomesnatih  i  kobasi?arskih  proizvoda pre  svega zbog  nekvalitetnih  delova  mesa  koji  se  upotrebljavaju  u  tehnologiji  dobijanja, pa samim tim  ovakvi  proizvodi  obiluju  mastima, zasi?enim  masnim  kiselinama  i  holesterolom. Kako  bi  se  poboljšao  ukus, miris i boja dodaju  se razli?ite vrste  emulgatora , vešta?kih boja, aroma, aditiva, nitrata i nitrita. Ve?ina  ovih  sredstava  se  nalazi na pozitivnim listama  kancerogenih  materija.

Vo?e i povr?e

Preporu?uje se koriš?enje svih vrsta povr?a, prednost imaju zelena lisnata povr?a, za salate u raznim kombinacijama uz povr?e spremljeno kao varivo; povr?e koje nadima izbegavati ili koristiti u manjim koli?inama (krastavac, kupus, pasulj i sl.)

Povr?e  lagano kuvati u zatvorenom sudu  sa malo vode ili na pari. Dobar na?in pripreme je i lonac pod pritiskom.

Tako?e se preporu?uju sve vrste kvalitetnog, zrelog vo?a, vo?ni sokovi, vo?nni kompoti, pire od vo?a, u manjim koli?inama orah, badem, lešnik i suvo vo?e.

Masti i ulja

Za jelo se preporu?uje suncokretovo ili ulje kukuruznih klica i maslinovo ulje.

Masno?a se ne sme dugo zagrevati ni pregrevati, najbolje je koristiti ulje u sirovom stanju. Zabranjena je upotreba masnih  zaprški.

Preporu?uje se upotreba   obranog mleka, kiselomle?nih proizvoda dobijenih od istog,  mladi sirevi sa smanjenim procentom masti. Razli?ite vrste mle?nih napitaka tipa milk šeik, ?okoladno mleko itd. su zabranjeni.

Ishrana hematoloških pacijenata treba da je individualna, optimalna, raznovrsna sa poštovanjem dnevnog ritma i kontrolisana. Izbor namirnica treba prilagoditi opštem stanju pacijenta. Priprema hrane zahteva primenu postupaka i kombinacije namirnica koje ne?e pogoršati stanje obolelog. Najbole je kontaktirati nutricionistu ili dijetologa!